Дан сећања и поноса

Чланак: Ненад Милосављевић

Матурант наше допунске школе Лука Ивановић поносан је на свог чукундеду који је прошао све битке у Првом светском рату, а који је сахрањен на гробљу Тије поред Париза.

Полагањем венаца на српском војничком гробљу Тије надомак Париза, одата је почаст српским војницима који су страдали у Првом светском рату у овом делу Француске. Ова церомонија, којој су присуствовали српски и француски званичници, представници више удружења, као и делегација српске допунске школе (коју су чинили наставници, ученици и ђачки родитељи), прeдстављала је први у низу догађаја којим се обележава Дан примирја. Парастос погинулим војницима служио је отац Јустин.

У складу са протоколом, први венац је положио ученик Лука Ивановић, који је у јуну ове године завршио осми разред наше школе у Сен Мору де Фосе:

„Данас сам присуствовао великом часу историје на српском војничком гробљу Тије”, истакао је Лука. „Посетио сам гробље српских ратника настрадалих у Првом светском рату. Међу њима је и мој чукундеда Живан Ивановић, који је прошао све битке у Великом рату – Цер, Дрину, Мораву, Колубару да би 1915. преко Албаније стигао до Крфа.

Са Крфа је пребачен у Француску на лечење. После опоравка, борио се заједно са Французима и дао свој живот за ослобођење од окупатора. Сахрањен је ту, заједно са својом браћом саборцима, на гробљу Тије поред Париза.”

Лукин чукундеда потиче из шумадијског села Доброводица (удаљеног 25 километара од Крагујевца) које је, иначе, добило назив по древном извору пијаће воде који се и данас налази у дворишту Лукиног деде. Доброводичани су се у ратовима од 1912. до 1918. храбро борили за свој народ и отаџбину. Из овог села погинуло 78 бораца, међу којима и Живан Ивановић, о коме његов чукунунук Лука Ивановић напомиње да је, полазећи у рат, иза себе оставио супругу Полексију и двоје деце – Драгу и Веселина – које више никада није видео, а они никада нису сазнали где се налази његов гроб.

„Понекад размишљам да је управо његов дух довео у Француску 1968. године мога деду Живана – Жику, а касније и мога оца Драгана. Управо ту, где је мој чукундеда Живан Ивановић, по коме и мој деда Жика носи име, дао свој живот. Данас сам био поносан због свог далеког претка”, казао је Лука.

Након интонирања химни и полагања венаца, наша ученица из Париза Маја Петровић одсвирала је на саксофону композиције из Великог рата „Тамо далеко”, „Пукни зоро” и „Креће се лађа Француска”.