Моја Србија. То сам ја.
Допунска настава на српском језику у Француској
  • Вести
  • Настава
  • Распоред часова
  • Корисни линкови
    • Пројекат „Образовни круг"
  • Библиотека
    • Мала библиотека
    • Читаоница
    • Укрштеницe
  • 2016/17.
    • 2015/16.

Дан сећања и поноса

Чланак: Ненад Милосављевић
Матурант наше допунске школе Лука Ивановић поносан је на свог чукундеду који је прошао све битке у Првом светском рату, а који је сахрањен на гробљу Тије поред Париза.
Picture
Picture

​Полагањем венаца на српском војничком гробљу Тије надомак Париза, одата је почаст српским војницима који су страдали у Првом светском рату у овом делу Француске. Ова церомонија, којој су присуствовали српски и француски званичници, представници више удружења, као и делегација српске допунске школе (коју су чинили наставници, ученици и ђачки родитељи), прeдстављала је први у низу догађаја којим се обележава Дан примирја. Парастос погинулим војницима служио је отац Јустин.
Picture
​


​У складу са протоколом, први венац је положио ученик Лука Ивановић, који је у јуну ове године завршио осми разред наше школе у Сен Мору де Фосе:

„Данас сам присуствовао великом часу историје на српском војничком гробљу Тије”, истакао је Лука. „Посетио сам гробље српских ратника настрадалих у Првом светском рату. Међу њима је и мој чукундеда Живан Ивановић, који је прошао све битке у Великом рату – Цер, Дрину, Мораву, Колубару да би 1915. преко Албаније стигао до Крфа.

Са Крфа је пребачен у Француску на лечење. После опоравка, борио се заједно са Французима и дао свој живот за ослобођење од окупатора. Сахрањен је ту, заједно са својом браћом саборцима, на гробљу Тије поред Париза.”
Picture
​Лукин чукундеда потиче из шумадијског села Доброводица (удаљеног 25 километара од Крагујевца) које је, иначе, добило назив по древном извору пијаће воде који се и данас налази у дворишту Лукиног деде. Доброводичани су се у ратовима од 1912. до 1918. храбро борили за свој народ и отаџбину. Из овог села погинуло 78 бораца, међу којима и Живан Ивановић, о коме његов чукунунук Лука Ивановић напомиње да је, полазећи у рат, иза себе оставио супругу Полексију и двоје деце – Драгу и Веселина – које више никада није видео, а они никада нису сазнали где се налази његов гроб.

​


​„Понекад размишљам да је управо његов дух довео у Француску 1968. године мога деду Живана – Жику, а касније и мога оца Драгана. Управо ту, где је мој чукундеда Живан Ивановић, по коме и мој деда Жика носи име, дао свој живот. Данас сам био поносан због свог далеког претка”, казао је Лука.


Picture



​
​
​Након интонирања химни и полагања венаца, наша ученица из Париза Маја Петровић одсвирала је на саксофону композиције из Великог рата „Тамо далеко”, „Пукни зоро” и „Креће се лађа Француска”. 
Powered by Create your own unique website with customizable templates.