Мали светосавци
Чланак: Снежана Милетић
Већ две године сваки град самостално обележава школску славу. У циљу ширења пријатељства и заједништва међу српском децом која похађају допунску школу, овогодишња трећа светосавска прослава организована је на једном месту за пет група ученика из два града. Под покровитељством Општине Етип која је обезбедила клупе и столове, директорке школе, гђе Лоранс Морел, љубазношћу ђачких родитеља који су донели послужење и великим трудом Зорана Милетића, музичара и оца ученице допунске школе који је озвучио и осветлио простор за прославу и на гитари пратио учеснике програма, овогодишње обележавање школске славе имало је посебну драж и лепоту. |
Певањем химне и гости и домаћини показали су колика је част што су заједно. О култу Светога Саве говорили су ученици из Белфора, а хронолошке податке о најсветлијем изданку династије Немањића изнела су публици деца из Сошоа, Монбелијара и Селонкура која сваке среде пређу и по више десетина километара да би учила језик и културу отаџбине. О Савином детињству и младости говориле су сестре Сурла, а музичку пратњу на клавиру извела је Викторија Илић из Белфора, која је на крају прославе засвирала и музику за бал позвавши родитеље за заплешу. |
|
Ана Перић и Милица Уна Милетић су на клавиру, односно гитари засвирале и разгалиле публику, а Марко Перић је извео на хармоници песму са Косова и Метохије Хеј драги, драги и побрао велики аплауз.
Посебни куриозитет биле су сестре Јовић и Симић које су извеле својеврсан перформанс на музику Сање Илића и Балканике. Оне су показале шта су симболи светосавља. Песма Јована Јовановића Змаја Дижимо школе је уз тактове овог познатог инструментала подигла публику на ноге јер су се буквар, светосавска читанка, српска шајкача и боје наше заставе појавиле као симболи на сцени, уз игру девојчица у оделима у бојама српске заставе. |
|
Рецитације, песме, фолклорне игре и изложба ученичких радова на тему Свети Сава нас обасјава били су садржаји вишечасовног дружења педесетак ученика допунске школе на српском језику из два града.
Присутни адолесценти, њих десетак, који похађају наставу у допунској школи, нису победили трему и наступили пред публиком, па су своје млађе другаре храбрили аплаузом из публике. Укључили су се у коло које је, пре служења проје и других јела са српске трпезе, окупило Србе свих генерација на подијуму за игру. |
Баке и деке су, запевавши заједно са ђацима, Јечам жела показале како се воли родна груда и побеђује трема. Новим генерацијама, рођеним далеко од завичаја њихових родитеља и васпитаваним и школованим у француским школама где је јавних наступа деце веома мало, врло је тешко да се ослободе и раскриле пред широки аудиторијумом. Српска допунска школа помера границе, јер има најмање пет прилика током школске године за јавни наступ сваког ученика. Велики број деце успешно стиче потребно самопоуздање и с радошћу показује знање српског језика пред публиком. Адолесценти, којих је велики број у нашој школи, врло радо похађају наставу, али избегавају јавне наступе. У свакој прилици за наступ један део њих остане у публици, иако у учионици радо певају, глуме, играју.
|
|
Њихови ликовни радови, с друге стране, најбројнији су на свим изложбама, а тако је било и овога пута. Највреднији ученици, чије су песме штампане у Србији и објављене у збирци песама Машта и снови, на овој светосавској прослави добили су дипломе и примерке књига. Они су публику обрадовали читањем својих радова. То су: Милан Илић, Марина Перић, Милица Уна Милетић, Марко Перић, Викторија Илић, Јована Јовић, Александра Симић, Николина Маљеновић, Анђела Јовић. Мотивисали су својим стиховима и друге ученике да се укључе у овогодишњи конкурс који сремскомитровачки уметници организују већ осму годину.
Уз музику родног краја и неизбежно ужичко коло, Моравац и Влашко коло, славље се весело привело крају. Сви присутни ће овогодишњу светосавску прославу памтити по лепом и свечаном дечјем наступу и сјајној атмосфери која је пратила целокупни догађај.