Наше успомене - прича о идентитету

Како подстаћи ученике да на часовима што више говоре српским језиком? Фотографије, успомене и омиљене играчке говорну су вежбу одвеле у показивање љубави ка Србији и приче о шумадијском опанку, преслици и вретену, знаменитостима и градовима, декама и бакама... Час је осмислила и реализовала Блаженка Тривунчић.

„Овај аутић стар је преко 50 година. То је играчка мога деде. Купио га је у Србији, а занимљиво је да је направљен у Француској. Мога деде више нема, а ја са љубављу чувам ову успомену", испричао нам је Михајло...
Стефан нам је причао о деки Милутину и баки Десанки који живе у Београду. Сазнали смо да постоји место Дрлупа код Краљева које он воли јер у њему има пуно животиња...

Она је посебна. Део њеног идентитета је љубав ка етно певању. Поводом освојеног првог места на Међународном такмичењу "Орашанско прело", Јована је рекла: „Била сам најмлађа и певала сам етно песме".

Милош се радо игра авионом који је купио на аеродрому и замишља како полеће ка вољеном Чачку, а мала Тијана чита смешне књиге...

Димитријев сувенир из Сокобање подстакао нас је да причамо о опанку, ношњи, фолколору и Шумадији. Пронашли смо прошлогодишњи текст о Шумадији и прочитали га. Разговарали смо о томе шта значи реч шљивик (шљивар), шта се сади у винограду... Успомена са скијања у Француској ишла је под руку са онима из Србије. Ајфелов торањ у кугли навео нас је да запамтимо реч „знаменитост".  

​Никола је донео преслицу - сувенир из Чачка. После погађања који је предмет у питању, присетили смо се народне традиције, вретена и кудеље...

Баш кад смо учили знаменитости главног града Србије кроз филмове, цртеже и текстове, Иван и Елена донели су фотографије и причали о шетњи Калемегданом. Нини је Неготин у срцу, а посетила га је током зимског распуста.

​„Можемо ли да доведемо једног посебног госта на час у Бондију?", питали су Тодор и Вељко. Добили су одобрење да гост буде присутан на почетку часа, само на кратко... Донели су га у ранцу. Има девет месеци и зове се Бен. Поклон је од деде из Србије и допутовао је аутом у Париз...

Сара нам је у Епону показала торбицу коју носи сваки дан, а имала је и посебну мајицу, са грбом и именом на леђима. Благоје и Радован воле успомене са тениског терена када су видели Нолета. Браћа су донела медаљу са скијања и знаменитост из Француске направљену од лего коцкица, те смо причали о успеху и поносу.

У Пјерфиту су нас играчке, фотографије и медаље подсетиле на детињство, на другарство и породичну љубав. Маја воли татин поклон кад је била мала, а Марина каже да су јој фотографије са рођенданским тортама омиљене. Да је важно победити у натезању конопца објаснила нам је Мина која је донела медаљу. Браћа Јован и Адам се играју роботима и видели смо шта све та играчка може.

Када се наставница Блаженка сакрила испод стола и испричала басну, сви су ученици у Паризу XVI пожелели да глуме​. Омиљена играчка седмогодишње Нине послужила је да се присетимо басне „Лав и миш". Игра се наставила погађањем слова ћирилице и предмета са картица, а мале ученице највише воле да буду наставнице.