Приче и слике Светог Саве виде се у мраку

Чланак: Блаженка Тривунчић

Многобројна публика је стајала јер није било места за седење у простору Културног центра Србије у Паризу, у понедељак, 29. јануара, када је одржана свечана светосавска приредба у којој је учествовало око сто ученика.

Приредбу су припремили ђаци Јелене Михајловић и Блаженке Тривунчић из све три групе који похађају наставу у Културном центру, а придружили су се ђаци Љиљане Симић (Обервилије и Иври сир Сен) и Ненада Милосављевића (Париз ХХ, Левалоа Пере и Иси ле Мулино).

Директор Културног центра Радослав Павловић подржао је свечаност и све време стајао са наставницама и ученицима на сцени. Обративши се гостима, рекао је:

„Вечерас тешко да се може замислити лепша слика него видети ове лепотане и лепотице како певају Светог Саву у центру Париза".

Помоћница министра за туризам у Влади Републике Српске госпођа Драгана Ристић својим је присуством и обраћањем приредила радост и част српској школи.

Програм су пратили песникиња Даница Додић и Горан Вукић, председник Удружења „Србија".

Српска допунска школа претходне две године учествовала је са великим бројем радова на Републичкој смотри Дана ћирилице, коју је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије уврстило у Календар републичких смотри. Светосавско окупљање било је повод да Србију и Париз повежу награде, креативни радови и народне игре. Са радошћу је српска школа дочекала госте из Баваништа са КУД-ом „Аца Обрадовић", у чијим су кореографијама из различитих делова Србије, уживали сви.

Наши вредни, лепи, талентовани ђаци су понос српске школе. Уз глуму су се на видео платну смењивале слике из Књиге Светог Саве, групни рад ученика са којим се учествовало на светосавском ликовном конкурсу.

Андреј Огњеновић казивао је песму која је освојила трећу светосавску награду, док је Миша Башић Лингас представио награђени ликовни рад тако што је играо улогу слкара који жели да наслика Светог Саву.

Никола Милосављевић, један од најстаријих ученика наше школе у улози Светог Саве, показао је девојци у народној ношњи да она има златне руке, родитељима који траже срећу за дете где ће је пронаћи, а човеку који је изгубио сан, како да спокојно заспи.

Смењивали су се стихови о Светом Сави попут „Српкињице", Војислава Илића и драматизација уметничких легенди Драгана Лакићевића, да би на крају Катарина Вујанић и Мила Огњеновић симболично истакле да приче и слике Светог Саве светле у мраку.

Уз поезију се певало и свирало. Лола Кадино, мала уметница на харфи, научила је уз мелодију и да пева песму „Ово је Србија", док су Маја Петровић (саксофон) и Анђелина Максимовић (виолина) у дуету свирале ову омиљену српску песму. Уз пратњу малих виртуоза на гитарама, Уне Тривунчић и Матеје Маричића, публика је певала „Ко удара тако позно" са анђеоским гласовима Стефана Букабеја и Саве Станисвац.

„Анђео мира", владике Николаја Велимиримовића рецитовале су Тамара Николић, Ирена Мирчетић, Марија Јанковић и Лола Томић, ученице старијих разреда.

О жезлу Светог Саве и његовој чудесној моћи говориле су Кристина Вукашиновић, Анастасија Панић, Анђелина Максимовић и Лазар Михаиловић.

Читава свечаност проткана је хорским извођењем песама, од „Химне Светом Сави" на почетку, до Доситејеве „Востани Сербије", коју су на крају певали Мина Станковић, Петар Станковић и Огњен Миладиновић, уз пратњу ученика старјег узраста у рефрену.

Глумачка умећа најмлађих ученика, браће Јована и Павла Гоашоа, у драматизацији народне легенде о Светом Сави и птици косу изазвала су симпатије многобројне публике

Вера Секулић, организатор „Дана ћирилице", уручила је ђацима награде, похвале и дипломе Чувар српства, након чега се наставило са дружењем у пријатној атмосфери изложбе и уз послужење које су обезбедили родитељи.

Лутке које су ручни рад српских ђака из разних делова света биле су део изложбе „Дана ћирилице" уз симболичне поклоне за госте, струк босиљка, и беџеве за ђаке српске школе са слоганима о идентитету.

Српска допунска школа захваљује се родитељима уз чију је помоћ припремљена приредба, гостима из Париза, из Србије и Републике Српске који су је улепшали, и Културном центру Србије на сарадњи и подршци.